Hyundai i10 (2013.–2019.): iskustva, kvarovi i na šta paziti

Ukratko o drugoj generaciji i10

Druga generacija Hyundaija i10 (interna oznaka IA) predstavljena je krajem 2013. godine, a za Evropu se proizvodila u Hyundaijevoj fabrici u Izmitu u Turskoj. Proizvodnja za evropsko tržište trajala je do kraja 2019., kada ju je zamenila treća generacija.

Početkom 2017. stigao je blagi facelift: novi prednji branik sa okruglim svetlima za maglu, nešto drugačiji enterijer i noviji multimedijalni sistem na boljim verzijama. Motori su ostali isti, pa je razlika za kupca uglavnom u opremi i starosti automobila.

i10 je gradski automobil (segment A), ali je za tu klasu neobično velik. Ima isključivo petoro vrata, a pozadi mogu da sednu dve odrasle osobe bez velikih muka. Prtljažnik od 252 l nije velik, ali je bolji od većine direktne konkurencije. Poređenja radi, Toyota Aygo prve generacije ima tek oko 139 l.

Tehnički mu je blizanac Kia Picanto, koji koristi iste motore i menjače. Picanto je nešto kraći i ima manji prtljažnik, ali je dostupan i sa troja vrata.

Motori i menjači: koji uzeti, a koje izbegavati

Ponuda je kratka i jednostavna: dva benzinska motora i jedna gasna verzija. Nema turbine, direktnog ubrizgavanja ni filtera čestica, što je za polovan automobil velika prednost. Svi motori pripadaju porodici Kappa i imaju lanac razvoda, pa nema redovne zamene zupčastog kaiša.

1.0 MPI (67 KS)

Trocilindraš od 998 ccm je osnovni motor i najčešći u oglasima. U gradu je sasvim dovoljan, štedljiv i jeftin za održavanje. Na autoputu sa četiri osobe i prtljagom radi na granici svojih mogućnosti, preticanje zahteva planiranje, a buka u kabini raste.

1.2 MPI (87 KS)

Četvorocilindraš od 1.248 ccm za većinu kupaca je bolji izbor. Mirniji je u radu, ima osetno više snage u srednjem području obrtaja i lakše vozi otvorenim putem. Potrošnja je u praksi tek malo veća nego kod 1.0, a razlika u ceni polovnog automobila obično nije velika.

1.0 LPG (fabrički gas)

Od marta 2014. do avgusta 2018. nudila se verzija 1.0 sa fabričkom gasnom instalacijom (Hyundai je naziva LPGi). Snaga je praktično ista kao kod benzinske verzije. To je najjeftiniji način vožnje ovim automobilom ako prelazite mnogo kilometara, ali takvih primeraka ima malo, uglavnom kao uvoz iz Italije.

Menjači

• Ručni 5 brzina: standardni i preporučeni izbor. Jednostavan je i izdržljiv, a jedina česta zamerka je teže ubacivanje brzina, koje se obično rešava podešavanjem sajli.
• Automatik 4 brzine: klasični menjač sa pretvaračem momenta, dostupan uz 1.0 i 1.2. To nije robotizovani menjač (AMT) kakav ima treća generacija i10, nego jednostavniji i po pravilu izdržljiviji sklop. Mana je što sa četiri brzine i malim motorom automobil sporo ubrzava i troši osetno više goriva.

Ako baš trebate automatik, uzmite ga uz 1.2 i računajte da je to automobil za grad i okolinu, a ne za česta putovanja autoputem.

Najčešći kvarovi Hyundaija i10 (IA)

i10 ove generacije nema velikih sistemskih kvarova, a britanski Auto Express navodi da za drugu generaciju nije bilo opoziva. Problemi su uglavnom sitni i povezani sa gradskom vožnjom i starošću automobila.

Menjač i kvačilo

Najčešća pritužba vlasnika je „tvrd” ili krčav ručni menjač, posebno pri ubacivanju druge brzine i rikverca. Prema iskustvima koja navodi Auto Express, problem najčešće nestaje posle podešavanja sajle menjača. Ako i posle toga krči, verovatno je kvačilo istrošeno ili ne razdvaja do kraja.

Na probnoj vožnji proverite tačku hvatanja kvačila. Kada kvačilo hvata tek na samom vrhu hoda papučice, ili automobil ne ubrzava uz porast obrtaja, računajte na zamenu kompleta kvačila.

Akumulator i elektrika

U ADAC-ovoj statistici kvarova za ovu generaciju dominira akumulator, posebno kod automobila iz 2014. i 2015. Gradski automobil koji vozi samo nekoliko kilometara dnevno retko stigne da napuni akumulator. Ako je akumulator stariji od pet godina, zamenu uračunajte u cenu.

Ovešenje i karoserija

U nemačkom TÜV izveštaju i10 beleži zamerke na oprugama, amortizerima i poluosovinama, ponekad i na mlađim automobilima. To nisu skupe popravke, ali se zbrajaju. Rđa nije tipičan problem ovog modela, pa rđa na pragovima ili ivicama vrata češće upućuje na lošu popravku posle sudara.

Na šta paziti pri pregledu i10

Prođite opšti postupak iz vodiča pregled polovnog automobila, a zatim dodajte ove provere:

1. Hladan start. Motor mora da upali odmah i mirno radi. Metalno zveckanje u prvim sekundama kod motora sa lancem može upućivati na istrošen lanac ili zatezač, pa ga dajte da proveri mehaničar.
2. Menjač. Na hladnom automobilu ubacite sve brzine i rikverc nekoliko puta. Krčanje koje ne prestaje kad se automobil ugreje upućuje na kvačilo ili sinhronizatore.
3. Automatik. Na probnoj vožnji ubrzajte iz mesta i u prolazu. Prebacivanje mora biti glatko, a obrtaji ne smeju da rastu bez ubrzanja automobila.
4. Kilometraža. Gradski automobili često imaju malo kilometara, ali i mnogo kratkih vožnji. Uporedite kilometražu sa servisnom knjižicom i istrošenošću volana. Više u vodiču o vraćenoj kilometraži.
5. Karoserija. Parking oštećenja su česta. Meračem debljine laka proverite branike, blatobrane i vrata.
6. Istorija vozila. Mnogi primerci su uvezeni iz Nemačke ili Italije, pa je korisna provera istorije vozila preko VIN-a.

Troškovi održavanja

i10 je jedan od najjeftinijih automobila za održavanje. Mali servis (ulje i filteri) kod neovlašćenog servisa orijentaciono staje 90–160 €. Zbog lanca razvoda nema redovne zamene zupčastog kaiša, što kod ostalih automobila znači uštedu od nekoliko stotina evra.

Komplet kvačila sa ugradnjom staje otprilike 300–600 €, a prednji diskovi i pločice 150–300 €. Gume u dimenzijama 14 i 15 inča jeftine su, a osiguranje je zbog male snage među najpovoljnijima. Okvirne troškove prve godine izračunajte u vodiču o troškovima kupovine.

Kod LPG verzije računajte sa povremenim servisom gasne instalacije, orijentaciono 60–150 €, zavisno od toga da li se menjaju samo filteri ili i drugi delovi.

Opremljenost i verzije

Nazivi opreme razlikuju se od zemlje do zemlje (npr. Classic, Comfort, Style ili Premium), pa uvek gledajte stvarnu opremu u automobilu, a ne naziv. Najosnovnije verzije znaju biti bez klima uređaja, što leti nije zanemarivo.

Za većinu kupaca najbolji je srednji nivo opreme sa klimom, električnim podizačima stakala i Bluetoothom. Bolje opremljeni primerci imaju grejana sedišta i volan, tempomat i automatsku klimu. Facelift iz 2017. na boljim verzijama donosi ekran sa Apple CarPlayjem i Android Autom.

Svi primerci imaju ESP i šest vazdušnih jastuka u serijskoj opremi. U Euro NCAP testu 2014. dobio je četiri zvezdice, uz zamerke zbog izostanka sistema za automatsko kočenje.

Alternative i10

• Kia Picanto: ista tehnika, nešto manji, postoji i sa troja vrata.
• Toyota Aygo: jeftiniji i stariji, ali sa malim prtljažnikom i samo četiri sedišta.
• Fiat 500: više stila, manje prostora i skuplji za istu godinu proizvodnje.
• Hyundai i20: ako vam treba više prostora i bolja vožnja autoputem.

Zaključak

Hyundai i10 druge generacije jedan je od najsigurnijih izbora za gradski polovan automobil. Uzmite 1.2 sa ručnim menjačem ako povremeno idete van grada, a 1.0 ako vozite gotovo isključivo po gradu i želite najniže troškove.

Automatik ima smisla samo za mirnu gradsku vožnju. Pre kupovine proverite menjač, kvačilo i akumulator, a cenu dogovorite prema stvarnom stanju uz savete iz vodiča o pregovaranju o ceni.